U jednoj od strogo obezbeđenih laboratorija Vojnotehničkog instituta u Beogradu, pre nekoliko dana okupili su se vrhunski srpski naučnici i oficiri, u atmosferi nabijenoj elektricitetom. Njihove oči netremice su gledale monitor laptopa kojim su promicale slike vojvođanskog pejzaža. Kad je iz trave izronila silueta tenka, oficir u maskirnoj uniformi je snažnim glasom naredio:
- Prati... Levim, pali! Desnim, pali!
Operator u kožnoj fotelji dva puta je pritisnuo taster. Sliku tenka na monitoru obavio je dim posle udara raketa. Frenetičan aplauz prolomio se laboratorijom kad je druga kamera, iz vazduha, prikazala malog robota-guseničara „Milicu“, koji je grabio stotinak kilometara udaljenim poljem, dok su mu su se lanseri još uvek pušili.
Mala bespilotna letelica MBL-1 elektronskim očima je ovekovečila uspešno vatreno krštenje prvog srpskog borbenog robota „Milice“, kojim može da se upravlja s velike daljine, a može i sam da „odlučuje“ o izboru ciljeva i načinu dejstva.
Robot radi u tandemu s novim domaćim izviđačem iz vazduha, koji se uspešno vinuo u nebo „iz prve“ pre dve nedelje, u čast 61. rođendana Vojno-tehničkog instituta, gde je „rođen po hitnom postupku“. Naime, po rečima dobro obaveštenog izvora iz Ministarstva odbrane, uvezene skupe bespilotne letelice pokazale su loše osobine prilikom sletanja, iako su njima upravljali instruktori proizvođača koji, naravno, raspolaže najvišom tehnologijom. Zato su stručnjaci VTI dobili zadatak da u najkraćem roku smisle domaćeg i jeftinijeg nebeskog osmatrača.
U najstrožoj tajnosti bacili su se na posao i za neverovatno kratko vreme razvili veoma laku letelicu koja rasklopljena staje u običan vojnički ranac, a opslužuje je posada od samo dva vojnika: jedan je lansira bacanjem iz ruke, a drugi je „vozi“ pomoću malog računara.
- U vrlo kratkom roku dva naša proizvoda uspešno su prošla testove u praksi, što je najbolja potvrda da srpska odbrambena tehnologija ide u pravom smeru - šturo, vojnički, kaže brigadni general Danko Jovanović, načelnik Uprave za odbrambene tehnologije u Ministarstvu odbrane.
Ipak, zadovoljno se smeškao dok je gledao kako strani vojni atašei, gosti na prijemu povodom godišnjice VTI, s gotovo nepristojnom znatiželjom posmatraju prezentaciju srpske vojne tehnike nove generacije i odmah, na licu mesta, raspituju se da li bi njihovi studenti mogli da dođu na školovanje kod naših stručnjaka.
- Eto, sad vidite zašto je bilo važno sačuvati sektor odbrambenih tehnologija i industrije u rukama države, kao strateški nacionalni resurs - naglasio je general Jovanović.
Projekat robotizacije vojne tehnike odavno je započet u VTI, ali se verovalo da je nestao u burnim vremenima kad je vojska drastično osiromašila i ostala bez mnogih vrhunskih kadrova. Zato je senzaciju, naročito među stranim predstavnicima, izazvalo premijerno predstavljanje naših borbenih robota na sajmu naoružanja „Partner 2009“, ali i kasnije.
- Ni na vežbi na Pešteru nismo mogli da se otresemo stranih atašea, mnogo ih zanimaju naši roboti - lukavo namiguje naš poznanik, oficir iz VTI, koji je zamolio da ipak ostane anoniman. - Nije nam čudno za naše drugare „nesvrstane“, nego što su nam Amerikanac i Rus stalno „duvali za vrat“. Mnogo im je zanimljivo kako to naši roboti pucaju „s kuka“, brzo i precizno.
Problem koji muči i vojne naučnike velikih sila jeste kako da automatizovana i robotizovana oruđa imaju što brže reflekse, odnosno kako da što brže lociraju cilj, a onda ga još brže unište. U tom poslu, dodatna komplikacija je što se, u praksi, i „lovac“ i „lovina“ kreću i danju i noću, u svim vremenskim uslovima i na svim terenima.
Neočekivano, pokazalo se da srpski vojni roboti i automati, iako liče na najklasičniju borbenu tehniku, brže „misle“ i reaguju od onih koje prave neuporedivo moćnije vojne industrije.
- Nedostatak novca prinudio nas je da se oslanjamo na nove ideje, da primenjujemo drugačiju filozofiju razvoja i softver - objašnjava general Jovanović. - Cilj je integralna kontrola bojišta budućnosti, i mi već ispitujemo sistem koji istovremeno može da kontroliše hiljadu različitih robota i automata. Pritisak na bilo koju tačku digitalne mape davaće nam, trenutno, sve podatke o tom terenu.
To, kažu vojno-tehnički stručnjaci, znači da će komandni centar u realnom vremenu videti snimak bespilotne letelice i rezultate takozvanog zvukometrijskog modula, koji analizom zvuka precizno određuje odakle dolazi napadač, koliko je udaljen i, naročito, koje naoružanje poseduje.
- Na osnovu tih podataka, mala i teško uočljiva „Milica“ moći će da presretne tenkove i oklopna vozila, čak i ako treba da ide kroz blato ili da pliva, jer i to ume - kaže pukovnik Mladen Pantić, direktor VTI. - Iz istog centra kontrolisaće se daljinski upravljani „stražari“, raketni sistemi APOS za zaštitu tenkoprohodnih pravaca i lake osmatračko-borbene oružane stanice, koje sama prepoznaju ciljeve i danju i noću, biraju odgovarajuće oružje i nepogrešivo pogađaju!
Ipak, pukovnik Pantić ističe da je mali guseničar iz VTI univerzalna platforma i da ne mora da bude isključivo „Mica-ubica tenkova“, već na nju, u mirnodopske svrhe, mogu da se montiraju i razni detektori koji otkrivaju zagađenja, a može da služi i kao izvrsno izviđačko i spasilačko sredstvo na terenima gde ni ljudi ni glomazna vozila ne mogu da prođu.
Izvor
Nedeljni telegraf br.709
